Moju generaciju propratio je jedan crtani film Super špijunke u kom bi tri devojke u svakoj epizodi išle u spašavanje sveta od nekog novog zlikovca. Naravno da smo znali da će trostruki tandem uvek ga ih sredi, ali sam se uvek pitala „ko to želi da uništi svet sa toliko mržnje & with excellent evil plans?“.
No, razlika između crtaća i stvarnog sveta je sledeća:
- Ove mlade devojke su, spašavajući ljudski rod, imale podršku velike kompanije iza njih;
- Zlikovci su bili sumanuti pojedinci, povređeni od strane društva u potrazi za osvetom kojima staviš lisice nakon što su uhvaćeni i vodiš u pravedno suđenje – u 2025. godini nevidljiva mreža odgovornih sadrži mnogo jedinki, koji su tvoritelji modernog robovlasništva i nikad nisu osetili steg empatije oko srca, a kamoli lisica oko zglobova.
Ako na društvenim mrežama, koje su i mladima, a i mnogim starijim generacijama danas glavni izvor informisanosti, izbacite bilo šta vezano za klimatske promene, dobićete:
- Jedan dobar deo ljudi koji će vam reći da to ne postoji i to veoma užareno probati da vam se podsmeva što mislite da ćete svojim aktivizmom, pokušajem informisanja drugih ili menjanjem ličnih navika ka održivosti – napraviti neku promenu u svetu;
- Takođe pozamašan deo ljudi koji će pročitati-podržati-lajkovati, ali neće sami utvrditi validnost informacije, već će nastaviti da skroluju dalje. Ovo je samo malo unapređeno „ako je na tv-u, mora da je istinito“ verovanje;
- Najmanji procenat korisnika koji će duplo verifikovati primljene informacije, dodatno istražiti sami i kritičkim razmišljanjem pokušati da dokuče kompleksna dešavanja u našem životu na planeti.
Pitanje: kada će društo prestati da predstavlja borbu za NAŠU planetu kao da je HOBI?
Ovo nije igra šutiranja lopte po terenu, ovo je borba za opstanak.
Želim da promenimo narativ globalnog zagrevanja u narodu – to nije po koji topliji dan više u godini, po neko parče leda koji se otopilo, a da nekim čudom svedemo štetne radnje i emisije na prihvatljiv nivo – zemlja se neće oporaviti dok smo mi živi. Količina porasta nivoa mora i zagrevanja okeana mogla bi biti nepovratna najmanje stotinama godina, izvestio je SMO.
Svet i ekosistemi se ne narušavaju odjednom, to izgleda kao 152 neviđena i 297 neobičnih ekstremnih događaja u vezi sa klimatskim promenama u jednoj godini. To izgleda kao: rekordni toplotni talasi na kopnu i u okeanu, obilne kiše, jake poplave, višegodišnje suše, ekstremni šumski požari i široko rasprostranjene poplave tokom uragana, nestašice vode, katastrofalne oluje, uništenje biodiverziteta.
Izgleda kao zatrovano zemljište za uzgoj, uzgoj životinja na traci umesto na poljanama, mikroplastika u hrani I vazduhu, toksične hemikalije u odeći, kozmetici i – pa, svemu što dodirnemo. Izleda kao proglašavanje ljudi koji žele da očuvaju životnu sredinu i stanu na put degradirajućem sistemu – paraonodnim zaluđenicima koji samo žele da izazovu paniku. Izgleda kao potpuna tišina onih koji poseduju moć i nečujni vrisak podređenog društva, preplavljenog borbom za opstanak. Izgleda kao “ekološki kapitalizam” gde vas lažemo da dajemo sve od sebe da budemo više ekološki, a manje ekonomski nastrojeni. Izgleda kao požrtvovanje zemalja 3. sveta kako bi gospoda u udobnim foteljama mogla da voze električne automobile. Prvo smo mislili da klimatske promene nisu “stvarne”, zatim nismo bili sigurni potiču li od čovekovih aktivnosti, a sada kad znamo da jesu stvarne i da smo mi zaslužni – imamo nekolicinu milionera i milijardera, lobista naftne industrije i kapitalista kojima hrpa izmišljenih valuta koje ne bi mogli da potroše ni za hiljade i hiljade života – NIJE DOVOLJNA! Sve što nije profit,/sve što umanjuje profit, sve što bi im oduzelo omiljenu igračku iz ruke – NE MOŽE. JE L’ TO JASNO?
Znate li ko uzrokuje najviše štete? Samo 100 od svih stotina hiljada kompanija u svetu odgovorno je za 71% globalnih emisija GHG koje izazivaju globalno zagrevanje od 1998. godine, prema The Carbon Majors Database, izveštaju koji je nedavno objavio Carbon Disclosure Project (CDP).
GHG emisije obuhvataju širok spektar gasova koji zadržavaju toplotu u Zemljinoj atmosferi, povećavajući temperaturu planete (metan, ugljen-dioksid, azotni oksidi, fluorisani gasovi…).
U stvari, od 1988. četiri kompanije su bile najveći emiteri — EkkonMobil, Shell, BP i Chevron, samo sa njihovim kombinovanim emisijama, iznosile su skoro 7% svih emisija gasova staklene bašte. Oni znaju šta rade i ne planiraju da stanu.
Oni su izgradili dobar sistem zvučne izolacije oko sebe I ne čuju nas – besne, na ulicama.
Materijalne štete izazvane promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima u Srbiji u periodu 2015-2020. godine procenjene na najmanje 1,8 milijardi evra, dok su materijalne štete u periodu 2000-2015. godine procenjene na najmanje pet milijardi evra. O, gle tuge, kada udari po džepu, da li samo tada zaboli? Mi Srbi, živi bili, volimo da smo iznad proseka, pa nam je tako prosečna temperatura u zemlji porasla za 1,8ºC za razliku od globalnog proseka koji iznosi 1,5ºC. Ako ovako nastavimo, prognoza je da će do kraja veka prosečna temperature porasti za 5,8ºC.
Na samom vrhu liste klimatskih katastrofa našli su se toplotni talasi – zabeleženo je čak 137 slučajeva. Ukupan učinak ovih događaja u 2024. Godini je sledeći: 1,1 milion povređenih, 1700preminulih, više od 824,000 raseljenih ljudi, pogoršanje nesigurnosti u snabdevanju hranom, ozbiljni ekonomski gubici I razaranje ekosistema.
U Uzbekistanu sada možete da prošetate oko zarđalog broda sa nekadašnjeg dna Aralskog mora. Šetnjica po peščanoj plaži u sred marta meseca i neobičnog toplotnog talasa za to doba godine. Toplotni talas od 18. do 22. marta doveo je do porasta temperature do 15 stepeni Celzijusa (59 stepeni Farenhajta) iznad normalnih proseka širom Kazahstana, Uzbekistana, Turkmenistana, Tadžikistana i Kirgistana. Procenjuje se da je posledica ljudskih aktivnosti koje utiču na klimatske promene u ovom slučaju doprinela povećanju temperature za 4 ºC.
Rđavi brod na nekadašnjem dnu Aralskog mora
Istraživači su otkrili da iako je ovaj toplotni talas bio posebno intenzivan, slični se sada očekuju svake tri godine.
„Gledajući svet koji je 2,6 stepeni topliji (od predindustrijskog proseka), tako da za narednih 1,3 stepena od sada, klimatski modeli – opet, verovatno konzervativna procena – otkrivaju da će se verovatnoća toplotnih talasa poput ovog ponovo udvostručiti i postati još 2 stepena intenzivnija“, rekao je Ben Klark, glavni autor studije u onlajn izveštaju za štampu.
A ako bi neko želeo da kaže da je to normalno, da se temperature zemlje prirodno menja, Klark je otkrio rezultate modeliranja klime koja je za tih 1,3 stepeni hladnija ili prosto svet bez klimatskih promena – ovakvi događaji bi bili prosto nemogući.
Ovaj toplotni talas je savršen primer – toplije martovske temperature utiču na poljoprivrednu žetvu i pristup vodi u Centralnoj Aziji, kao i na zdravlje ljudi. Znate li da ako su temperature i uveče visoke, naše telo koje je preživelo vreo dan, jedva uspeva da se odmori i regeneriše za naredni?
Neuhranjeni polarni medved na Arktiku
Bilioneri bi mogli da deo svog enormnog bogatstva ulože u projekte koji će obnoviti degradirane šume i zemljišta u celom svetu, u održivu agrikulturu u državama gde ljudi gladuju, u obnovljive izvore energije u državama koje ne stižu ni da izađu iz ekonomskih dugova, u izgradnju održivih zajednica i čistih reka.
Ali nemojte da brinete, poslali su Kejti Peri u svemir na 11 minuta. Važno je da su poslali grupicu žena u svemir sa agendom “žene mogu sve, vidite”, dok planeta gori, obični ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem, žene su i dalje najbrojnija grupa koja trpi posledice klimatske globalne krize, a oni uživaju u poreskom sistemu koji je dizajniran da beneficira njima, a ne nama “običnim ljudima”. Ako mogu da zagađuju u tolikoj meri, onda mogu proporcionalno da plaćaju porez na svoje ogromno bogatstvo. Onda mogu da odgovaraju za štetu koju čine.
Čestice čađi iz lansiranja raketa imaju mnogo veći klimatski efekat od aviona i drugih izvora vezanih za Zemlju, tako da ne mora biti toliko lansiranja raketa kao i internacionalnih letova da bi uticaj bio sličan. Ono što nam sada zaista treba je diskusija među stručnjacima o najboljoj strategiji za regulisanje ove industrije koja se brzo razvija. Sva raketna goriva oslobađaju vodenu paru i azotne okside; većina čađi dolazi od upotrebe kerozina u raketama SpaceX i goriva od sintetičke gume koja se koristi u Virgin Galactic. Čvrsta goriva ispumpavaju čestice glinice i hlora.
Varijacije globalne temperature do 2022. godine
Ne znam da li je ljudima jasno koliko napora i ponašanja koje nije trpelo posledice je potrebno da zagrejemo našu planetu za 1,5 stepeni za tako kratak vremenski period.
Ne znam da li je ovima što urušavaju čitav ekosistem i dovode nas u stanje ekološkog kolapsa – da bi se još više obogatili jasno da – AKO NESTANE HRANE NESTAJU I PARE. AKO NESTANE ŽIVOTNA SREDINA NESTAJE I EKONOMIJA.
Svet je izgrađen na funkcionalnom ekosistemu. Svaki proizvod, svaki obrađen material, sve što je čovek izumeo i stvorio je direktno došlo iz prirode. Svaki lek i svaki otrov nastao je iz prirodnih resursa. To bi trebalo da je naše osnovno znanje, ali kao da smo zamenili ovu istinu, drugom, izmišljenom – da novac pokreće i obezbeđuje postojanje. Ekonomije nema bez funkcionalnog ekosistema, kome pripadamo i mi, nahranjeni i živi.
Leave a Reply