Zara je 2016. godine proizvela 450.000.000 artikala, a njen osnivač je jedan od najbogatijih ljudi na planeti (neto vrednost 63 milijarde dolara) zahvaljujući njegovoj sposobnosti da ubedi sve da je kupovina 70 komada odeće godišnje normalna i neophodna. Sledi pitanje za sve nas:
Da li nam je stalo?
- 60% sve proizvedene odeće završava se spaljivanjem ili slanjem na deponiju u roku od jedne godine.
- Naša kolektivna potrošnja jeftine odeće niskog kvaliteta povećala se više nego četiri puta u poslednjih trideset godina i ovaj proslavljeni fokus na lov na povoljne cene na račun svega ostalog ne samo da desetkuje planetu, već i eksploatiše njene najugroženije žene u tom procesu.
- Većina naše odeće je sada napravljena od jeftinih sintetičkih vlakana kao što je poliester (plastika), koja se proizvode od fosilnih goriva i treba im stotine godina da se razgrade, stvarajući ogroman otpad i doprinoseći globalnom zagrevanju.
Proizvodnja odeće je prljav posao, koji zahteva neverovatnu količinu prirodnih resursa, a proces dovodi do oticanja pesticida i hemikalija u zalihe vode širom sveta, zagađujući zemlju i izazivajući probleme sa zdravljem ljudi.
- Svake godine se proizvede 80 milijardi komada odeće. Proizvodimo 40 puta više odeće no pre 20 godina.
- Koristimo 10,000 litara vode da proizvedemo jednu majicu, dok 785 miliona ljudi nema pristup vodi.
- UN procenjuju da modna industrija troši više energije nego vazduhoplovna i pomorska industrija zajedno.
- Izveštaj Pulsa očekuje da će emisije modne industrije porasti za 63% do 2030. godine.
- Pokušaji da se povećaju prinosi useva rezultiraju upotrebom đubriva i pesticida koji zagađuju vodu i predstavljaju značajnu pretnju po ljudsko zdravlje.
- Neverovatna količina otpada stvara se u svakom delu proizvodnog ciklusa.
- Naša trenutna stopa potrošnje i odlaganja je neodrživa, ali se očekuje da će eksponencijalno rasti kako se globalna populacija i stope potrošnje povećavaju.
IN CONSUMERISM WE TRUST
Zamislite da gradite neki projekat godinu dana koji možete prodati za visoku cenu i nakon dva dana na tržištu, neko vas iskopira I proda vašu kopiju mnogo manje vrednosti, za frakciju cene. Ali je proda nezamislivo više puta nego Vi – shvatate ko će se obogatiti. Govorimo o dobro poznatim prestupnicima kao što su H&M, Forever 21 i Zara, Nike, Primark, Victoria’s Secret (lista nije ni blizu sveobuhvatne.) Ovaj proces obezvređuje kreativnost, unikatnost I trud I rad, od mode pravi prolazne trendove, otrov I kič koji dobrovoljno stavljamo na kožu. Ovde nije pitanje samo jednog Brenda – pitanje je industrije koja stvara profit od uveravanja svih nas da nam treba još. Dakle, u nama leži moć preokreta – da se odupremo kulturi konzumerizma I bacanja I zahtevamo:
- Odeću koja traje,
- Brendove koji poštuju svoje radnike I plaćaju ih korektno;
- Proizvodnju koja ne šteti planeti.
Poveznica sa ekonomskim stanjem većeg dela stanovništva je jasna I “poželjna” – iskorišćavanje lošeg novčanog statusa osoba koje će moći da priušte tek toliko za odevne komade – koliko ovi lanci nude – dok od plastike prave majicu koju će ljudi prisloniti na kožu…je, zlo?
Međutim, najveći procenat jeste upravo u ovom stanju. Iz tog ugla gledano – mi, kao potrošači, ne zahtevamo kvalitet – zahtevamo prodaju, tako da nema dovoljno finansijskih podsticaja za stvaranje proizvoda višeg kvaliteta. I tako se stvorio začarani krug.
Kultura konzumerizma je u svojoj belle époque. Gde god da usmerite pogled, nešto će pokušati da vas uveri da – treba da kupite. Da ćete kupovinom ovoga rešiti baš taj problem koji vas muči. Kupovina nikad nije bila lakša I više dostupna. Kupite na sajtu, instagram-u, facebook-u, pinterest-u…klikom na link u opisu profila. Najlakše je kliknuti “kupi”, ne razmišljajući da se iza svakog klika krije nehumana eksploatacija radnika i industrija koja je 2. po redu globalni potrošač vode. Najveću pažnju privlači “zara haul” ili “temu finds” na društvenim mrežama, influensera koji vam tvrde da je ovo najnoviji must-have ovog meseca. Da li se kad zapitamo da li je taj prozvod koji preporučuje must-have zato što je zaista dobar, odgovara toj osobi, jeftin je i na vašim vratima u roku od 24h ili zato što dobija 10% ako kupite preko nje? Osećam se kao da igramo igru “ko može što više da kupi za što manje para”.
Društveni mediji stvaraju sistem u kojem svi osećaju pritisak da se oblače perfektno u svakom momentu, prihvatajući ideju da ne možete ponovo da obučete nešto u čemu ste prethodno bili fotografisani ili čak viđeni. Nažalost, naš mozak je osposobljen da uživa u celom procesu neverovatno.
Da ne pominjemo kako ćemo nakon jedne google pretrage o, recimo lampi, biti bombardovani reklamama o lampama. Mogla sam možda da zaboravim da sam htela lampu, ali sada ću kupiti 3.
Identifikovanje brze mode je manje u podeli na brzu modu (loše) ili održivu modu (dobro) i više o učenju kako da procenimo ono što kupujemo – sposobnost da se kvalitetno uvidi i uporedi poslovna praksa.
Bitno je da osvešćujemo. Evo nekoliko preporuka za gledanje koje vas mogu inspirisati i pokrenuti:
Ako imate samo nekoliko minuta?
A 2$ t-shirt social experiment – društveni eksperiment na majici od 2 dolara (2 minuta)
The Economist on fashion microplastic pollution – o modnom zagađenju mikroplastikom (7 minuta);
The Fashion Revolution TED Talk (12 minuta – odličan brzi pregled iz organizacije iza #whomademyclothes);
From sex worker to seamstress – (13 minuta – specijal Vice News pokriva vezu između industrije odeće i trgovine ljudima);
Unravel – (14 minuta – recikliranje tekstila i bezbrižan pogled na indijsku percepciju zapadne potrošnje).
Ako imate slobodnih sat vremena?
The Machinist – lične priče dokumentuju eksploataciju radnika u proizvodnji odeće u Bangladešu;
The Next Black – inspirativan pogled na budućnost održivosti kroz tehnološki napredak i ponovno zamišljanje industrije;
Udita – prati žene iz Bangladeša koje se bore za prava i pravednu platu nakon kolapsa Rana Plaze;
Sweatshop – Norveška rijaliti TV emisija na kojoj strastveni modni potrošači putuju u kambodžanske trejlere i suočavaju se sa stvarnošću.
Leave a Reply