Osvrt na društveno stanje iz ugla održivosti
- EKONOMIJA PREŽIVLJAVANJA
Znate onu priču o dvojici muškaraca koji kupuju zimske cipele? Siromašan uspe da skrpi 30 dolara i kupi par koji će mu jedva izdržati sezonu. Bogatiji kupi čizme za 100 dolara koje nosi narednih pet godina. Na kraju, siromašan je dao više – samo da bi mu noge ostale suve. Nezvanična ekonomija preživljavanja. I to – nije održivo.
Više od 700 miliona ljudi na svetu živi sa manje od 2 dolara dnevno.
Gotovo svaki deseti čovek na planeti preživljava u ekstremnom siromaštvu.
A svaki četvrti – u siromaštvu.
To je realnost. Naša. I ne može se ignorisati.
Održivost u društvu ogleda se u sposobnosti sadašnjih generacija da koriste dostupne resurse tako da imaju dovoljno za sebe i nesmetano predaju štafetu narednim generacijama.
Socijalna održivost se takođe ogleda kroz svesnost pojedinca o fizičkom, mentalnom i emocionalnom stanju drugih. Potrebni su nam empatija, društvena zajednica, društvene aktivnosti bazirane na zdravim navikama.
Drugim rečima, trebalo bi da današnje generacije koriste resurse tako da ih ne potroše – ni za sebe, ni za one koji dolaze posle nas. I da, to uključuje i fizičko, mentalno i emocionalno stanje ljudi. Jer empatija je temelj održivosti. Zajednica je lek. Pokret je alat.
U Loma Lindi, jednoj od „plavih zona“ u SAD-u, ljudi u proseku žive preko 90 godina. Ne zato što je stalno sunčano. Niti zato što su svi bogati. Već zato što su stvorili kulturu zdravlja i zajedništva. Golf, šetnje, bicikli, otvorene teretane, smeh. Jer stres nas lako razboli, a zajednica – leči.
2. IN SICKNESS & IN HEALTH
Znate ono: „Zaradiš sve te pare, pa ih potrošiš na lekare”?
Ako težimo održivosti, težimo pristupu zdravstvenoj nezi za sve.
Održivost ne znači samo ekološke kese. Ona znači i – zdravlje za sve. Danas, pola sveta nema pristup osnovnim zdravstvenim uslugama. A kad moraš da biraš između lečenja deteta i hrane za tu istu porodicu – to nije izbor. To je tragedija.
Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka su 2023. objavile da oko 4.5 milijardi ljudi nema potpun pristup kvalitetnim, osnovnim zdravstvenim uslugama. Oko 2 milijarde ljudi mora da plaća iz svog džepa za osnovne usluge, a oko 100 miliona ljudi godišnje bude gurnuto u ekstremno siromaštvo zbog tih troškova.
U Srbiji, čak i uz postojanje javnog zdravstvenog sistema, postoje razlike u kvalitetu i dostupnosti zdravstvenih usluga između urbanih i ruralnih sredina. Iako zdravstveno osiguranje formalno pokriva većinu stanovništva, liste čekanja, neujednačen kvalitet usluga i skriveni troškovi često predstavljaju prepreke za najugroženije građane.
Zdravstveni sistem koji je dostupan, pristupačan i prevashodno preventivan, ne štedi samo novac, nego i živote. Mentalno zdravlje, o kojem se sve više razgovara, neizostavan je deo tog sistema. Kada zajednica prepoznaje važnost brige o telu i umu – ona ne samo da opstaje, već i cveta.
3. Održivo društvo gaji poštovanje.
Kada smo učili o biodiverzitetu, saznali smo da kada jedna vrsta krene da dominira – biodiverzitet se smanjuje I polako urušava, zašto? Zato što je raznolikost princip prirode. Pa, sam čovek teži raznolikosti – toliko ideologija, toliko različitih vera, principa življena, interesovanja, svačija percepcija sveta toj osobi stvara jedinstveni šablon realnosti. Ali vidimo tu ključni deo, zar ne? Jedna percepcija – jedan čovek – jedan sklop uverenja. Milijardu percepcija – milijardu ljudi – milijardu uverenja. Dakle, ne postoji tačno/netačno uverenje, osim kada moje uverenje može da ozbiljno ugrozi nečiji život ili ga oduzme. Poštovanje razlika.
Nije me briga kako ćeš ti živeti svoj život ako tvoja vera ili ideologija tako nalažu. Neću te ugnjetavati. Nećemo se boriti za dominaciju. Šta više, borićemo se da I ti I ja I neko treći možemo potpuno drugačije misliti I živeti – u skladu. Na samom kraju, potreba je ista – dobar čovek za sebe I za onog ko se nađe kraj njega – kreira uravnoteženo društvo.
Kada u prirodi jedna vrsta odluči da preuzme glavnu ulogu – sistem se urušava. I ljudi su slični. Svako od nas nosi svoj set uverenja, svoje lične “istine” i verzije stvarnosti, kao da smo svi mi oni koji bi trebalo da nude podršku kroz “verujte u sebe” self-help knjige, nastojeći da pronađemo svoj put.
Zato… poštuj. Ne moraš se složiti – ali možeš pružiti podršku i otvoriti prostor za dijalog.
Na kraju dana, svi želimo isto: Zajednica koja te pridrži kad te život gurne.
4. ŠTA JE DRUŠTVENA ODRŽIVOST I ZAŠTO JE VAŽNA
Ekološka I socijalna održivost idu zajedno – iako kada čujemo tu reč “ekologija” mislimo o tamo nekim posečenim stablima koja na nas direktno ne utiču. Međutim, nas ima sve više I više, a praznih nenaseljenih prostora sve manje. Održivost gradova I ruralnih područja u savremenom društvu je široka tema, u koju neću ulaziti sada.
Ali hajde da pomislimo o kompaniji koja dolazi u mali grad, otvara mnogo novih radnih mesta Iiii ekonomija raste Iiii ljudi su srećni iiiii….I kompanija ni na trenutak ne razmišlja o svom ekološkom otisku I eto nas tu gde jesmo. Štetnosti koje industrija nanosi ne nestaju u vazduhu koji ispari – tu su u našim plućima, zemlji u kojoj uzgajamo našu hranu I vodi koju pijemo. Jasno je da svi to u teoriji znamo. Nekad moramo da ponovimo gradivo. Ekološka degradacija može imati ozbiljan uticaj na društvo, uključujući raseljavanje, gubitak prihoda i negativne posledice po zdravlje. Društveno odgovorne kompanije prepoznaju važnost zaštite životne sredine i preduzimaju korake da smanje svoj ekološki otisak. To može uključivati primenu održivih praksi, smanjenje otpada i promociju obnovljivih izvora energije. Time, kompanije ne samo da štite okolinu, već doprinose i socijalnoj održivosti i dobrobiti lokalnih zajednica.
Ekologija i društvena održivost nisu dve teme. To je ista priča. Jer kada kompanija dođe u malo mesto, otvori radna mesta, podigne ekonomiju – i pritom ignoriše životnu sredinu… Otrov ostaje. U plućima. U vodi. U zemlji.
Procenjuje se da zagađenje vazduha svake godine izazove preranu smrt oko 7 miliona ljudi globalno. To je više nego od AIDS-a, malarije i tuberkuloze zajedno. Ekološka degradacija direktno utiče na ljudsko zdravlje, migracije, pa čak i političku stabilnost.
U Srbiji, prema Agenciji za zaštitu životne sredine, preko 30% stanovništva je izloženo zagađenju iznad dozvoljenih vrednosti. Veliki industrijski centri i saobraćaj su ključni zagađivači, a često se previđa i uloga domaćinstava u sagorevanju uglja i biomase.
Društvena održivost podrazumeva izgradnju društva koja su pravedna, inkluzivna, sigurna i dugoročno stabilna. To znači da se resursi koriste odgovorno, da se poštuju ljudska prava, da su svi ljudi uključeni i da imaju pristup osnovnim uslugama.
Ona je neodvojiva od ekološke i ekonomske održivosti. Društvo ne može biti održivo ako njegovi članovi nemaju osnovne uslove za dostojanstven život, bezbednost, obrazovanje, zdravlje i slobodu.
Društveno odgovorne kompanije, najpoželjniji junaci našeg doba, ne samo da vode računa o otpadu i koriste obnovljive izvore, već istovremeno štite i podržavaju zajednicu. Njihove akcije čine više od uštede naše planete; one grade poverenje i povezuju ljude, doprinoseći održavanju života i stvaranju boljeg sutra za sve nas.
I stavite bar te filtere, pobogu. Jer održivost nije luksuz. To je minimum pristojnosti prema budućnosti.
Ključni principi društvene održivosti:
- Socijalna jednakost i pravda: Svi članovi društva moraju imati jednake šanse za obrazovanje, zapošljavanje i pristup uslugama. Primer: Uvođenje besplatnih udžbenika i školskog prevoza za decu iz socijalno ugroženih grupa u Srbiji.
- Različitost i inkluzija: Prihvatanje i uključivanje ljudi različitih vera, etniciteta, sposobnosti i identiteta. Primer: Programi inkluzije Roma u školama i zapošljavanju kroz IPA fondove EU u Srbiji i regionu.
- Demokratsko učešće i osnaživanje: Građani moraju imati mogućnost da učestvuju u donošenju odluka. Primer: Budžetsko odlučivanje u Novom Sadu i participativno planiranje u Ljubljani.
- Sigurnost sredstava za život: Obezbeđenje stabilnog prihoda i pristojnih uslova rada. Primer: Fondovi za samozapošljavanje u ruralnim područjima u BiH i Srbiji.
- Socijalna dobrobit i kvalitet života: Pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, kulturi i bezbednom životnom prostoru. Primer: Ulaganja u socijalno stanovanje u Beogradu i Skoplju za ranjive kategorije stanovništva.
Socijalni faktori održivosti:
- Pristup osnovnim uslugama i resursima: Voda, struja, internet, zdravstvo, obrazovanje.
- Angažovanje i učešće zajednice: Građani aktivno oblikuju svoju okolinu.
- Socijalna inkluzija i jednakost: Borba protiv diskriminacije i marginalizacije.
Stubovi društvene održivosti:
- Ekonomska dobrobit: Održiv rast koji uključuje sve građane.
- Socijalna pravda i jednakost: Pravedan sistem raspodele resursa i moći.
- Zaštita životne sredine: Održavanje ekološke ravnoteže.
Ključni faktori održivog društvenog razvoja:
- Osnaživanje građana: Pristup informacijama, obrazovanju i pravima.
- Ekonomski razvoj: Održiv razvoj lokalnih zajednica i otvaranje novih radnih mesta.
- Pristup zdravstvu, obrazovanju i osnovnim uslugama: Ključni za društvenu mobilnost.
- Ekološka održivost: Usklađenost društvenog napretka s očuvanjem prirode.
- Dobro upravljanje: Transparentne, odgovorne i participativne institucije.
Uloga kompanija u društvenoj održivosti:
Kompanije koje primenjuju principe društvene održivosti:
- Sprovode procene društvenog uticaja: Pre nego što pokrenu proizvodnju, analiziraju uticaj na lokalnu zajednicu.
- Razvijaju politike za raznolikost i inkluziju: Npr. zapošljavanje žena u IT sektoru.
- Sarađuju sa lokalnim zajednicama: Kroz donacije, stipendije, lokalne projekte.
- Promovišu odgovorno korišćenje resursa: Korišćenje solarnih panela, smanjenje otpada.
- Izveštavaju o napretku u domenu održivosti: ESG izveštaji i sertifikati (npr. ISO 26000).
Podaci iz istraživanja pokazuju da preduzeća koja se fokusiraju na ESG (Environmental, Social and Governance) principe imaju veću lojalnost potrošača, bolju reputaciju, i dugoročno bolje poslovne rezultate.
Da zaključimo:
Društvena održivost nije samo tema za akademske rasprave ili privilegovane korporacije. To je iskustvo koje živimo svakodnevno, počevši od naših zajednica, domova, radnih mesta i škola. Kroz iskrenu empatiju, duboku solidarnost i odgovorno ponašanje – zajedno gradimo društvo koje se oslanja na podršku i razumevanje, i time stvaramo temelj za trajnu budućnost.
Jer kad jedna zajednica raste, niko ne treba da ostane iza.
Vreme je da se konačno suočimo s ovom situacijom, zar ne? Ako želimo da buduće generacije imaju pristup čistoj i besplatnoj vodi, sada je trenutak da se borimo za to.
Autor:
Marija Petković