U zatvoru je mesto vlasnicima naftnih kompanija, ne klimatskim aktivistima

Biti reporter klimatskih promena je značajno teže nego biti reporter vremenske prognoze. Jer ljude ne moraš ubeđivati da kiša postoji.

Kada vidimo da milioneri i naftna industrija cvetaju tokom apsolutnog kolapsa (ili približavanja kolapsu) životne sredine i klime onda nam je jasno zašto umesto njih, klimatski i ekološki aktivisti završavaju iza rešetaka. Da li je prirodni kolaps novi poslovni model koji beneficira samo onima koji ga pokreću?

Ako smo ljuti na klimatske aktiviste koji „samo stoje na ulicama sa transparentima“ onda treba da proverimo svoju sposobnost kritičkog razmišljanja, jer:

• Naftne kompanije vrlo dobro znaju šta rade već 50 godina, kako nepovratno uništavaju našu zemlju, ali veliko bogatstvo opija;
• Istraživanja pokazuju da će klimatske migracije proterati 1/3 stanovništva iz najpogodnije životne sredine;
• Celo čovečanstvo i dobrobit budućih generacija su u našim rukama i rezultatu rata koji trenutno vodimo protiv naftne industrije, a koji nažalost nije vidljiv svima.

Iako je nekada teško koncipirati vreme, šta je kratak, a šta dugačak period, moramo shvatiti da priroda – ima jako spor ritam u odnosu na naš vid brzine. Skok temperature na globalnom nivou po deceniji za 0,13°C je- visok.

Led koji se topi na Grenlandu brzinom 20% većom od predviđene je – loša vest.

Najprostije rečeno, problemi su sledeći:

1. Globalne temperature su porasle. Temperatura je porasla za oko 1,47°C od 1850. do 2024.
2. Povećanje nivoa mora je ubrzano;
3. Glečeri se smanjuju;
4. Arktički led koji se ubrzano topi;
5. Povećane su emisije gasova staklene bašte;
6. Masivni gubitak biodiverziteta.

Kompleksnost problema je sledeća – bez prirode nema privrede.

Kada udare oluje koje uništavaju useve, odnose živote, kada nagrnu poplave koje nose čitavu infrastrukturu sa sobom i kada za njima dođu suše koje dovedu do nestašice hrane – svi kličemo za božijom rukom da nam pomogne i pitamo se – pa otkud ove nesreće dolaze? U trenutku zbunjenosti zaboravimo na one fanatike koji dugo upozoravaju na posledice naših dela i drže te glupave transparente dok blokiraju saobraćaj.

I onda dolazimo do toga da predsednik jedne od najvećih sila u modernom svetu stavlja iza rešetaka klimatske aktiviste i tvrdi da klimatske promene ne postoje.

Molim?

„Samo tri meseca od Trampovog predsedništva, šteta je već bila katastrofalna“, rekla je Aru Šini-Adžaj (Aru Shiney Ajay), izvršna direktorka pokreta Sunrise. „Ovog dana planete Zemlje, ujedinjeni smo prkoseći njihovoj pohlepi i borimo se za budućnost koja daje prednost ljudima i planeti nad profitom.”

Ekološke neprofitne organizacije podnele su tužbu američkom Okružnom sudu na Rod Ajlendu prošlog meseca nakon zamrzavanja sredstava, izvestio je Vašington post.

Prvog dana svog drugog mandata, predsednik Donald Tramp je izdao izvršnu naredbu kojom je pauzirao nagrade, koje su dodeljene kao deo Zakona o infrastrukturnim ulaganjima i poslovima (IIJA) i Zakona o smanjenju inflacije (IRA).

Optuženi su američko Ministarstvo poljoprivrede, unutrašnjih poslova, energetike i stanovanja, kao i Kancelarija za upravljanje i budžetiranje i Agencija za zaštitu životne sredine. U pritužbi se navodi da je zamrzavanjem prekršen Zakon o upravnom postupku, dovodeći u opasnost klimatske i infrastrukturne projekte.

Dakle, šta radi predsednik?

Predsednik naređuje odeljenju pravosuđa da zaustavi sprovođenje kritičnih politika koje kompanije za fosilna goriva smatraju odgovornim za svoje postupke. Prostije rečeno – hajde da zakoni koji su predstavljali poslednju nadu u borbi protiv klimatskih promena i regulative koje makar nekako ograničavaju fosilne kompanije – NESTANU. Gospodin Tramp ni malo ne krije svoju anti-ekološku politiku, šta više, žestoko je propagira.

U izvršnoj naredbi 8. aprila, Tramp je naložio Ministarstvu pravde da „zaustavi primenu“ državnih zakona o klimi, za koje je njegova administracija sugerisala da su neustavni ili na drugi način neprimenljivi.

Takođe, on je isprozivao Njujork i Vermont, koji su usvojili zakone o “klimatskim superfondovima” koji zahtevaju od velikih kompanija za fosilna goriva da daju svoj udeo u nadoknadi štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih uslova.

Ovo se sve naravno dešava zbog sjajne prljave agende – vraćanja uglja! Skupog uglja, kakvog drugačije?

Ako vidite da lobisti prljavih industrija i super bogati aplaudiraju nečemu, u današnjem mračnom vremenu, hvatajte se za glavu. To otprilike znači da ćete kako vreme prolazi, udisati, piti i jesti sve prljavije I živeti sve sramnije.

Jer oni kažu svaka čast predsedniku Trampu na obnavljanju vladavine prava i osiguranju da kampanje vođene aktivistima ne stoje na putu da se osigura pristup naciji pristupačnom i pouzdanom snabdevanju energijom. Znači i to malo što su mogli biti ograničeni i zakonski morali da plate ili regulišu štetu koju su prozveli – sada su slobodni kao ptice.

Kompanije za fosilna goriva uložile su 96 miliona dolara u Trampovu kampanju za izborne aktivnosti, pošto je obećao da će poništiti ekološke propise i olabaviti propise o industriji.

Da prestanemo da se prepiremo postoji li problem klimatskih problema ili ne, mogli bismo da otvorimo oči i sagledamo sva dešavanja u svetu i pojedinačnim sistemima , uvidećemo – sve počinje da zvuči kao pakao, a ako kroz par decenija ne dođe do ekološke revolucije – kad sve krene da gori i ličiće na pakao.

Autor

Marija P.